Državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav
Srbija obeležava Dan državnosti u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav.
Dan se kao državni praznik slavi od 2002. godine. Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti biće održana u Orašcu u 10 časova, izveštava RTS.
Na Sretenje 1804. godine, pre 221 godinu, grupa istaknutih srpskih prvaka sa prostora tadašnjeg Beogradskog pašaluka, zvanično Smederevskog sandžaka, izabrala je Karađorđa, Đorđa Petrovića, za vožda, predvodnika.
To je bila dobro promišljena odluka zbog činjenice da je Karađorđe posedovao ne samo lične kvalitete, odlučnost i čvrstinu, već i ratno iskustvo u sklopu austrijskih frajkora 1788–1791.
Njegov izbor izvesno je bio i posledica sasvim osobenog ugleda koji je uživao.
Važio je za žustrog, preduzimljivog, oštrog i odlučnog, ali i čoveka britke pameti. Bio je, takođe, vešt trgovac stokom. Pretežni izvor znatnijih prihoda onovremenih Srba sa prostora Beogradskog pašaluka bio je izvoz stoke u Austriju.
Bilo je poznato i da ne trpi neposlušnost, da je katkad prek, pa i da lako poteže oružje.
Na zboru u Marićevića jaruzi kod Orašca, u središtu Šumadije, odlučeno je da se podigne buna protiv dahija, četvorice samovoljnih gospodara u beogradskom pašaluku.
Njihov položaj zapravo nije bio legalan ni sa stanovišta vlasti na Bosforu, ali je uglavnom nevoljno tolerisan.
Seča knezova
Neposredan povod, bio je teror dahija poznat kao Seča knezova, uklanjanje viđenijih i preduzimljivijih među Srbima.
Teror dahija je tada, umesto da sputa buntovnost Srba, zapravo nenadano doveo do rasplamsavanja bune. Prethodno su, 1801. godine, ubili beogradskog pašu, da bi se samovolja potom uvećavala do početka ustanka 1804.
Pod vođstvom Karađorđa ustanici su ubrzo oslobodili veći deo pašaluka. Buna je najpre zahvatila krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju, potom Pomoravlje, Podrinje, odakle se buna nadalje širila prema jugu.
Kada je njihov položaj postao nemoguć, a pad Beograda bio nadomak, dahije su pokušale beg niz Dunav. Posekao ih je vojvoda Milenko Stojković, jula 1804. godine, na dunavskom ostrvu Ada Kale, u Đerdapu.
Odstranjivanje dahija dogodilo se uz podršku predstavnika legitimnih vlasti na Bosforu.
Ishod Prvog srpskog ustanka odredio je mir Rusije i Turske potpisan u Bukureštu 1812. godine.
Rusija se tada, suočena sa Napoleonovom invazijom, okreće ratu protiv Francuza i široku koaliciju koju su oni predvodili.
Turska je Karađorđev ustanak ugušila 1813. Usledio je egzodus ustaničkih prvaka, i samog Karađorđa, potucanje “od nemila do nedraga” po Austriji i Rusiji.
U Srbiji, Turci u to vreme sprovode strahovit, neopisiv teror.
Usledila je Hadži Prodanova buna 1814. i Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu.
Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države. Veliki nemački istoričar Leopold Ranke nazvao je taj period – Srpska revolucija.
Prvi Ustav Kneževine Srbije
Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835. godine, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjski. Formalni naziv je tada zapravo bio Knjažestvo.
Njegov tvorac Dimitrije Davidović izradio ga je po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. Davidović je tvorac i termina “ustav”. Prethodno je korišćen termin “konstitucija”, čemu je, uostalom, pridavano maglovito značenje.
Prva zajednička proslava Srbije i Srpske
Sretenjska akademija održana je u četvrtak u Banjaluci, čime su Republika Srpska i Srbija ove godine prvi put zajedno obeležile Sretenje pod sloganom “Sabornost i ponos”.
Zajedničko obeležavanje Dana državnosti Srbije i Dana državnosti Republike Srpske, jedan je od zaključaka Deklaracije usvojene na Svesrpskom saboru prošlog leta u Beogradu.
Počasna artiljerijska paljba
Povodom obeležavanja 15. februara – Dana državnosti, pripadnici Garde Vojske Srbije su u petak istovremeno izvršili počasnu artiljerijsku paljbu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Sretenjska akademija u Kragujevcu
U Kragujevcu u Staroj skupštini je u petak održana Sretenjska akademija, kojom je obeleženo 190 godina od usvajanja Sretenjskog ustava 15. februara 1835. godine.
Davidović je ustrojio zakonsko rešenje po najvišim standardima onovremenog poimanja političkih sloboda, ali sasvim neprimereno prilikama u kojima se tadašnja vazalna Srbija nalazila.
U to vreme, ni Austrijsko carstvo, ni Turska, ni Rusija, nisu imale ustave, a upravo su te zemlje izvršile pritisak da se od Sretenjskog ustava odustane.
Na snazi bio samo 55 dana
Ustrojen po uzoru na najslobodoumnija ustavna rešenja onovremenog sveta, poput Francuske, odnosno Belgije, Davidovićev ustav, iako usvojen, ostao je formalno na snazi svega 55 dana.
Sretenjski ustav bio je podeljen na 14 poglavlja i sadržao je 142 člana.
Predviđao je punu podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Zamišljeno je da knjaz i Sovjet dele izvršnu vlast.
Veoma važno, Ustav je proklamovao ličnu neprikosnovenost, slobodu kretanja, zanimanja i punu pravnu ravnopravnost svih građana. Feudalni odnosi su sasvim odbačeni, kao i ropstvo.
Poređenja radi, u Habzburškoj Monarhiji feudalni odnosi su bili na snazi, većim delom, do revolucionarne 1848/49. godine, u Rusiji do 1861. Njegov tvorac, Dimitrije Davidović, bio je znameniti novinar, diplomata, ministar.
Ustav koji je napisao, u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena, bio je krajnje slobodouman, osim retkih izuzetaka poput Francuske, Belgije, ili SAD. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
Državne manifestacije u Sremskoj Mitrovici i Orašcu
Nizom manifestacija u Srbiji će danas biti obeležen Dan državnosti u znak sećanja na Sretenje 1804. godine kada je podignut Prvi srpski ustanak i na isti dan 1835. godine kada je proglašen prvi ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav.
U Sremskoj Mitrovici danas će biti održan veliki skup povodom obeležavanja Dana državnosti na kojem će govoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podseća Tanjug.
Skup pod nazivom “Srećemo se na Sretenje” počeće u 17.00 časova na platou ispred Sportskog centra “Pinki”.
Na tom skupu će, kako je predsednik ranije najavio, aklamacijom biti usvojena narodna Deklaracija o Vojvodini koja će omogućiti bolje razumevanje celokupnog srpskog naroda.
Centralna državna ceremonija obeležavanja Sretenja – Dana državnosti biće održana danas u Orašcu, a predvodiće je predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, kao izaslanik predsednika Republike.
Državna ceremonija biće održana kod Spomenika Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka.
Pored Vučevića, venac će položiti i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji će, kako je najavio prisustvovati i skupu u Sremskoj Mitrovici.
Studentska blokada u Kragujevcu
Studenti koji su iz tri pravca peške krenuli u Kragujevac stigli su u juče u taj grad, gde će danas učestvovati na skupu “Sretnimo se na Sretenje”, prenosi RTS. Studenti koji su krenuli iz Beograda i Niša pešačili su četiri dana u maršu do Kragujevca. Kraljevački i novopazarski studenti sreli su se u četvrtak sa studentima iz Čačka u Mrčajevcima odakle su preko Knića prvi stigli do Kragujevca. Studentska maratonska štafeta iz Beograda i studenti na biciklima iz Novog Sada i Beograda stigli su pre studentskih kolona do centra grada.
U centar Kragujevca sinoć oko 23 sata stigla je i kolona niških studenata, dočekana kao i prethodne dve iz Beograda i gradova sa jugozapada Srbije ovacijama i uz neskrivene emocije.
Kako je najavljeno u devet sati trebalo bi da počne petanestočasovna blokada Lepeničkog bulevara. Ona će trajati od 9 do 00.07 sati što simbolizuje 15 sati blokade za 15 nastradalih u novosadskoj tragediji, prenosi N1.
Lepenički bulevar kod Zastavinog solitera je centralno mesto gde će se u subotu održati skup “Sretnimo se na Sretenje” u Kragujevcu.
Studenti će, prema planu, poštu žrtvama tragedije u Novom Sadu održati dva puta: od 11.52 i 23.52 sati.
